Грађани Берлина сами гаје органско поврће

У Берлину ће овог пролећа више од 1.000 грађана почети трећу сезону узгоја органског поврћа у некадашњим парковима на ободу града, који се у оквиру пројекта “Зелени Берлин”, реализује под називом “Сеоска башта”. Агроном и предузетник Макс фон Графенштајн (Маx вон Графенстеин) 2010. одлучио је да грађанима Берлина, који нису имали имање у близини града, али ни искуства са пољопривредом, понуди могућност да сами узгајају органско поврће.

Графенштајн је дошао на идеју да неискоришћене и запуштене јавне површине, односно паркове, обрасле у трави и грмље и некултивисане шумарке на ободу града искористи за реализацију пројекта који би, осим практичне користи за његове учеснике, повећао и свест грађана о значају органског начина узгоја биљака.

“Ми смо од града закупили парцеле по цени од 250 евра по хектару на годину дана и урадили конвезију земљишта за органски узгој, а онда смо је испарцелисали и понудли на изнајмљивање грађанима Берлина”, казао је он групи новинара из бивше Југославије, Европе и Азије, који су у органозацији Гете института били у посети Берлину и сајму “Зелена недеља”.

Како је објаснио, прве године земљу у закуп је узело 250 грађана, прошле сезоне њих 500 је желело да се опроба у органском узгоју, док се ове године очекује више од хиљаду оних који ће закупити парче органске баште.

Графенштајн је рекао да најмања површина парцеле која се годишње изнајмљује за 195 евра износи 22,5 метара квадратних, наводећи да се ипак најчешће изнајмљује парцела од 45 квадратних метара која је, како је истакао, довољна за исхрану троје до четворо људи.

До сада је у пројекат, који се налази на три локације на ободу града, за органску производњу припремљено 40 хектара.

Млади агроном из Берлина је истакао да његови закупци, од почетка сезоне која стартује у априлу и мају, па све до новембра, имају обезбеђену подршку за узгој органских производа.

“Ми им, уколико то желе и посадимо поврће које су одабрали да гаје у тој сезони, а улолико сами желе и да сеју, морају донети сертификат да је семе произведено органски”, казао је Графенштајн.

Према његовим речима, у понуди је више од 30 врста поврћа које се сади у баште које имају облик круга. Графенштајн је објаснио да су кружне баште су најпогодиње за парцелисање и обрада, а омогућују и на најбољу доступност биљкама.

Закупцима је поред алата за рад обезбеђено и органско ђубриво, а на располагању им је и електронски билтен са саветима, као својеврсни сервис који помазе новајлијама у послу.

Графенштајн у близини башти држи и кошнице са пчелама, а организује и радионице о органској сетви, зачинским биљкама, неговању, складиштењу и преради органског поврћа.

“Земљу изнајмљују највише породице са децом и људи из академске заједнице, студенти и професори, али и други који желе да сами производе своју храну”, казао је он.

Графенштајн је нагласио да родитељи са децом, који углавном викендом долазе да обиђу своје баште и раде у њима, желе да подуче своје потомке о производњи здраве хране.

“Људи све више желе да знају шта једу”, рекао је он.

Графенштајн је закључио да поред задовољства да сами узгајају своју храну, која није третирана пестицидима, грдајани имају и економску корист, јер им је за мање новаца доступна органска храна, која је у продавницама, у зависности од врсте артикла скупља за 20 до 50% од конвенционално произведене.